О КАТЕДРИ

КАТЕДРА ЗА ПАРАЗИТОЛОГИЈУ КРОЗ ИСТОРИЈУ


Катедра за паразитологију, под називом Институт за паразитологију, основана је 1937, а почела са радом 1938. године. За првог наставника на предмету Паразитологија у звање ванредног професора и за првог управника Института изабран је др Чедомир Симић. За првог асистента изабран је др Мило Бошковић 1937. године. Године 1947. Институт из Бирчанинове улице број 19 преселио се у централну зграду Ветеринарског факултета. Године 1951. основан је Институт за инвазионе болести, а за управника је изабран др Владислав Невенић, доцент. Усвајањем Статута Ветеринарског факултета од 1972. године Институт за паразитологију мења назив у Катедра за паразитологију, а Институт за инвазионе болести у Катедру за инвазионе болести, касније преименовану у Катедру за паразитске болести. Априла 2014. године Катедра за паразитске болести је припојена Катедри за паразитологију.


У протеклом периоду на Катедри за паразитологију су радила следећа лица: др Чедомир Симић, редовни професор, редовни члан САНУ, управник Института, декан (1937-1966), др Мило Бошковић, асистент од 1937. године (стрељан у Јасеновцу 1944. године, народни херој), др Вера Живковић, научни саветник (1945-1948), др Златибор Петровић, редовни професор, редовни члан САНУ, декан (1949-1986), др Аркадије Борђошки, ванредни професор (1953-1981), др Жарко Савин, редовни професор (1959-1993), др Софија Катић-Радивојевић, редовни професор (1973-2013), др Зорана Мишић, асистент (1994-2009), Жарко Јовичић, лаборант (1939-1946), Милева Пралица, лаборант (1945-1973), Бранко Пралица, лаборант (1967-1973), Никодинка Петровић, лаборант (1973-2002), Зора Тодоровић, лаборант (1973-2000), Димитрије Митић, хигијеничар (1945-1950), Јелена Јакобац, хигијеничар (1947-1966), Смиљка Баковић, хигијеничар (1966-1985) и Душанка Бужић, хигијеничар (1985-1999).


У протеклом периоду на Катедри за паразитске болести су радила следећа лица: др Владислав Невенић, ванредни професор, продекан (1949-1962), др Слободан Шибалић, редовни професор, продекан (1962-1984), др Љубомир Цветковић, редовни професор, продекан (1952-1989), др Олга Лепојев, редовни професор (1960-1994), др Бранко Томановић, ванредни професор (1962-1981), др Виктор Панајотовић, асистент (1983-1984), др Саша Петричевић, асистент (1996-2000), мр Ивана Клун, стручни сарадник (1997-2000), Богдан Рашовић, лаборант (1952-1987), Милош Веселинов, лаборант (1961-1980), Братимир Ловић, помоћни службеник (1952-1955), Душанка Антонић, помоћни службеник (1955-1963), Бранко Даниловић (1981-1985) и Ђурђевка Миловановић, хигијеничар (1964-1989).

Садашње наставно и помоћно особље Катедре за паразитологију сачињавају: др Санда Димитријевић, редовни професор (на Факултету од 1985), др Зоран Кулишић, редовни професор (на Факултету од 1983), др Невенка Алексић, редовни професор (на Факултету од 1989), др Тамара Илић, доцент (на Факултету од 1997), дипл. вет. Бојан Гајић, асистент (на Факултету од 2010), дипл. вет. Даница Богуновић, асистент (на Факултету од 2014), мр Сања Симић, стручни сарадник (на Факултету од 1998), Миле Зарић, лаборант (на Факултету од 1986), Мирјана Миловановић, хигијеничар (на Катедри од 1990) и Драгица Станковић, хигијеничар (на Катедри од 1999).


Сарадници Катедре за паразитологију су остварили сарадњу са многим научним и стручним институцијама широм света, у којима су били и по питању усавршавања.


На Катедри се усавршавало око 40 ветеринара, лекара, биолога и агронома, међу којима је неколико стручњака из иностранства (из Пољске, Словачке, Аустрије, Марока, Немачке, Мађарске, Јордана, Етиопије и Кувајта).


Катедру је посетило више стручњака из иностранства, међу којима су и познати академици и истакнути научници: К.И. Скрјабин, Н. Шихобалова, Ј. Ховорка, К. Матов, И. Василев, В. Росицки, А. Бесонов, П. Дубински, П.Ц.Ц. Гарнам, Ј. Гилон, Ј. Еузеби и други.

На Катедри је од 1948. године до данас одбрањено 18 докторских дисертација, 20 магистарских теза и преко 80 специјалистичких радова. Сарадници Катедре за паразитологију изложили преко 80 радова на скуповима у иностранству.

Катедра за паразитологију и Катедра за инвазионе болести у име Друштва паразитолога Југославије као члана Европске федерације паразитолога биле су организатор Second European Multicolloquy of Parasitology, у Трогиру 1975. године.


На Катедри за паразитске болести 1995. године основано је Југословенско друштво паразитолога. Председник друштва је био академик Златибор Петровић, секретар др Марија Милутиновић, а потпредседници др Ивана Крањчић-Зец и др Санда Димитријевић.


Године 2012. основано је Друштво паразитолога Србије. Чланови председништва су др Санда Димитријевић и др Зоран Кулишић.


Катедра располаже библиотеком са око 600 домаћих и страних књига, уџбеника, монографија, брошура, научних и стручних часописа.

Претходни наставници Катедре објавили су више уџбеника и пруручника: Симић Ч. (1939): Протозое, паразити човека и домаћих животиња И; Симић Ч. (1940): Протозое, паразити човека и домаћих животиња ИИ; Симић Ч. (1947): Хелминти, паразити човека и домаћих животиња; Симић Ч. (1948): Маларија; Симић Ч. (1957): Протозое, паразити човека и домаћих животиња; Невенић В. (1957): Инвазионе болести домаћих животиња; Симић Ч., Живковић В. (1958): Артроподи, паразити човека и домаћих животиња; Бранковић М., Радојчевић М., Софреновић Ђ., Петровић З. (1961): Биологија и патологија риба, ракова и шкољки; Симић Ч., Петровић З. (1962): Хелминти, паразити човека и домаћих животиња; Симић Ч. (1963): Прилог познавању токсоплазмозе; Шибалић С., Цветковић Љ. (1963): Основи дијагностике инвазионих болести домаћих животиња; Катић Р., Миљковић В., Стаматовић С., Шибалић С., Цветковић Љ. (1967): Болести оваца; Група аутора (уредник Козић Љ.) и Шибалић С. (1967): Гајење и здравствена заштита живине; Група аутора (уредник Софреновић Ђ.) и Петровић З. (1970): Болести свиња; Група аутора (уредник Софреновић Ђ.) и Цветковић Љ. (1970): Болести свиња; Шибалић С., Цветковић Љ. (1970): Инвазионе болести домаћих животиња; Радојчевић М., Софреновић Ђ., Петровић З. (1978): Патологија риба, ракова и шкољки; Петровић З. (1980): Епидемиологија кала-азара у Србији; Цветковић Љ. (1982): Паразитске болести и њихово сузбијање (уџбеник за ученике средњих школа ветеринарске струке); Приручник за лабораторијску дијагностику – стандардизација дијагностичких метода за бактеријске, вирусне и паразитске болести животиња чије је сузбијање прописано законом (1984) – Аутори поглавља: Борђошки А.: Пироплазмоза (Piroplasmosis); Цветковић Љ.: Аскаридоза (Ascaridosis), Шуга (Scabies); Лепојев Олга: Метиљавост (Fasciolosis, Distomatosis), Желудачно-цревна стронгилидоза оваца и говеда (Strongylidosis), Узимање, паковање и слање материјала на преглед; Шибалић С., Цветковић Љ. (1990): Основи дијагностике паразитских болести домаћих животиња; Шибалић С., Цветковић Љ. (1996): Паразитске болести домаћих животиња.